OPŠTE O MENTALNIM POREMEĆAJIMA

ˇ Mentalni poremećaji se mogu javiti kod ljudi različitih starosnih doba, stepena obrazovanja, nivoa prihoda i iz različitih kultura.

ˇ Većina mentalnih poremećaja se prvi put javlja tokom adolescencije i ranog zrelog doba.

ˇ Mentalne poremećaje prouzrokuje složena međuigra genetskih, bioloških, sredinskih faktora i faktora ličnosti.

ˇ Mentalni poremećaji se mogu efikasno lečiti.

ˇ Stigma udružena sa mentalnim poremećajima predstavlja ozbiljnu prepreku, ne samo za dijagnostikovanje i lečenje, već i za prihvatanje obolelih od strane zajednice.

ŠTA SU MENTALNI POREMEĆAJI?

Mentalni poremećaji odlikuju se izmenama u mišljenju, raspoloženju ili ponašanju (ili nekom kombinacijom ovih elemenata), koji su udruženi sa nelagodnošću i poremećenim funkcionisanjem, najčešće tokom dužeg vremenskog perioda. Simptomi mentalnih poremećaja variraju od blagih do veoma ozbiljnih, što zavisi od vrste mentalnog poremećaja, same osobe, njene porodice i socioekonomskog okruženja.

Tokom života, svaka osoba iskusi osećanje izolovanosti, usamljenosti ili emocionalne nelagodnosti. Ovo su, najčešće, normalne, kratkotrajne reakcije na teške situacije, pre nego simptomi mentalnih poremećaja. Ljudi uče da izlaze na kraj sa teškim osećanjima, kao što to čine i sa teškim situacijama. Međutim, u nekim slučajevima, trajanje i jačina bolnih osećanja ili izmenjenih obrazaca mišljenja mogu ozbiljno uticati na svakodnevni život osobe. Uobičajeni odbrambeni mehanizmi više nisu dovoljni, i ovim ljudima može postati potrebna pomoć da povrate ravnotežu i da se vrate na nivo punog funkcionisanja.

Mentalno zdravlje je bitno za svakodnevni život, isto koliko i fizičko zdravlje. Štaviše, ona se prožimaju. Osobe sa telesnim zdravstvenim problemima često osećaju napetost ili neraspoloženje. Osobe sa mentalnim poremećajima često razvijaju telesne simptome ili bolesti (npr. gubitak telesne težine). Uopšte, osećanja, stavovi i misaoni obrasci snažno utiču na doživljavanje sopstvenog telesnog zdravlja ili bolesti, i mogu uticati kako na tok bolesti tako i na uspešnost lečenja.

Takođe treba znati da se više mentalnih poremećaja mogu javljati i zajedno. Na primer, osoba može istovremeno biti depresivna i imati neki od anksioznih poremećaja.

KOD KOGA SE JAVLJAJU MENTALNI POREMEĆAJI?

Mentalni poremećaji se mogu javiti kod ljudi svih profesija, nivoa obrazovanja, nivoa prihoda i kultura. Može se reći da na mentalne poremećaje niko nije imun.

KAKO MENTALNI POREMEĆAJI UTIČU NA LJUDE?

Početak većine mentalnih poremećaja vezan je za adolescenciju i rano zrelo doba, što utiče na postignuća u obrazovanju, profesionalne prilike i uspehe, kao i na oblik i prirodu međuljudskih odnosa. Ovaj uticaj se često odražava na čitav život jedne osobe.

Suštinski elementi koji smanjuju uticaj mentalnih poremećaja na minimum su: blagovremeno prepoznavanje poremećaja, adekvatno lečenje i prihvatanje lečenja, sigurnost koju pružaju socijalna podrška, zadovoljavajući prihodi, uslovi stanovanja, obrazovne mogućnosti.

Mentalni poremećaji veoma utiču na porodicu obolelog. Prvo, porodica se suočava sa teškim odlukama koje su vezane za prihvatanje lečenja, hospitalizacije i kontakt sa članom porodice koji je oboleo. Kod svih članova porodice javlja se napetost zbog neizvesne budućnosti i zabrinutost zbog bolesti koja može biti onesposobljavajuća. Porodica brine i to je veoma iscrpljuje. Ponekad, među članovima porodice može postojati strah da su oni prouzrokovali bolest. Ne treba zaboraviti da troškovi lečenja, vreme provedeno na bolovanju, kao i bilo kakva dodatna podrška, predstavljaju ozbiljan finansijski teret za porodicu obolelog. Stigma udružena sa mentalnim poremećajima često vodi do izolovanosti članova porodice obolelog iz zajednice i isključivanja iz njihive mreže socijalne podrške.

STIGMA I DISKRIMINACIJA KOJE SU POVEZANE SA MENTALNIM POREMEĆAJIMA

Stigma - žig sramote, ljaga, znak ...

(Reč "stigma" potiče iz staro-grčkog odnosno latinskog. Označavala je žig kojim su robovi bili obeležavani u antičko doba)

Većina ljudi sa mentalnim poremećajima suočavaju se sa stigmom mentalnog bolesnika i posledičnom diskriminacijom. Proizašla iz praznoverja, nedostatka znanja i saosećajnosti, stigma i diskriminacija su se javljale kroz celu istoriju. One rezultiraju uopštavanjima, strahom, osramoćenošću, besom, izbegavanjem. Stigma i diskriminacija čine da ljudi ćute o svojoj bolesti. Zbog toga često i odlažu traženje lekarske pomoći, izbegavaju da se pridržavaju preporučenog režima lečenja, kao što izbegavaju da dele svoju zabrinutost sa porodicom, prijateljima, kolegama, lekarima..., iz straha od osude.

Jedan od prioritetnih ciljeva psihijatrije danas u svetu jeste borba protiv stigme pridružene mentalnim poremećajima i sprečavanje diskriminacije. Obrazovanje javnosti o mentalnim poremećajima je prvi korak ka smanjivanju stigme, koji istovremeno ohrabruje veće prihvatanje i razumevanje mentalnih poremećaja.

ŠTA UZROKUJE MENTALNE POREMEĆAJE?

Istraživanja sugerišu da su mentalni poremećaji rezultat složene interakcije genetskih, bioloških faktora, kao i faktora ličnosti i sredine. Međutim, mozak je završni put za kontrolu ponašanja, razmišljanja, raspoloženja. U ovom trenutku, veze između specifičnih vidova izmenjenog moždanog funkcionisanja i pojedinih mentalnih poremećaja nisu u potpunosti razjašnjene.

Kod većine mentalnih poremećaja uočeno je njihovo češčće pojavljivanje kod članova bliže porodice obolelog, što sugeriše genetsku osnovu poremećaja. Dokazi proistekli iz nekih istraživanja ukazuju da specifični genetski faktori koji utiču na moždanu hemiju, doprinose pojavi i napredovanju mentalnih poremećaja. Međutim, sve je više dokaza da promene u moždanom funkcionisanju mogu da se jave i kao odgovor na faktore sredine, kao što su: traumatsko iskustvo, hroničan stres ili različite vrste lišavanja. Drugim rečima, interakcija između moždane biologije i proživljenih iskustava je, po svemu sudeći, dvosmerna.

Iz razloga koji mogu biti biološki, psihosocijalni, ili i jedni i drugi, pol i starosno doba utiču na stope mentalnih poremećaja. Sredinski faktori, kao što su porodična situacija, pritisci i izazovi na radnom mestu, socioekonomski status osobe, mogu ubrzati pojavu bolesti ili njeno pogoršanje. Izbor životnih stilova (npr. zloupotreba psihoaktivnih supstanci) i naučeni obrasci mišljenja i ponašanja mogu uticati na pojavu, tok i ishod mentalnog poremećaja.

O KOJIM POREMEĆAJIMA MOŽETE ČITATI NA OVOJ INTERNET PREZENTACIJI

Na ovoj internet prezentaciji "Centra za psihoedukaciju" možete naći informacije o nekim češćim mentalnim poremećajima kao što su: depresija, shizofrenija, bipolarni afektivni poremećaj, anksiozni poremećaji i poremećaji ličnosti. Našom prezentacijom nisu obuhvaćeni svi postojeći poremećaji. O ostalim poremećajima se možete detaljnije raspitati kod svoga lekara, možete čitati u stručnoj psihijatrijskoj i psihološkoj literaturi - na našem jeziku, a ako razumete strane jezike informacije o njima možete pronaći i na Internetu.