Porodica i prijatelji igraju vitalnu ulogu u lečenju i pružanju podrške ljudima sa poremećajima raspoloženja. Ovi poremećaji imaju veliki uticaj na sve koje 'dodirnu'. Takve porodice imaju potrebe koje se moraju razumeti i porodice se moraju uključiti u proces lečenja kao važni članovi tima koji pruža tretman i pomoć. Porodice su takođe bitne za odbranu prava bolesnih i za edukaciju javnosti o poremećajima raspoloženja.

Saveti koji slede dale su iskusne porodice koje su (na)učile da žive sa poremećajima raspoloženja.

ŠTA PORODICA I PRIJATELJI MOGU DA UČINE DA POMOGNU?

Naučite koliko možete... a onda prenesite znanje dalje

Što više naučite o poremećajima raspoloženja to ćete biti bolje opremljeni da razumete i da se nosite sa bolešću kad je prisutna. Učenje o uzrocima, terapijama za poremećaje raspoloženja pojačaće vaše saosećanje i strpljenje; pomoćiće vam da shvatite kakav uticaj može da ima bolest na misli, osećanja i ponašanje. Izvora informacija ima mnogo: pričajte sa doktorom; pročitajte tekstove koje vam preporučujemo, pridružite se nekoj grupi za samopomoć... Podelite ono što naučite sa porodicom i prijateljima da biste im pomogli da razumeju ono što se dešava i da se pripreme za podršku koja će svima vama biti potrebna.

Istaknite potrebu za terapijom

Terapija je presudna za poboljšanje i očuvanje dobrog stanja. Mnogo ljudi ima pomešana osećanja oko uzimanja lekova za 'rešavanje životnih problema'. Ipak, bez terapije život sa depresijom ili afektivnim bipolarnim poremećajem može da bude kao zastrašujuća i bolna vratolomna vožnja. Ako izgleda da se stanje vašeg voljenog ne popravlja ili ako lek pokazuje značajne neželjene efekte, ohrabrite ga da razgovara sa svojim doktorom ili da zatraži drugo mišljenje, ali potvrdite koliko je važno da se terapija striktno prati. Ako i sami imate pitanja ili briga, razgovarajte o njima sa doktorom. Od vitalnog je značaja raditi kao član tima za izlečenje.

Porodica kao deo tima za izlečenje

Porodica je važan izvor nege tokom perioda bolesti i podrška u periodu oporavka. Dugo vremena lekarski timovi su izbegavali da uključe porodicu u planiranje tretmana zbog straha od povrede 'poverljivog odnosa pacijent-doktor' ili zato što su porodice bile viđene kao deo 'problema'. Srećom, ovaj pristup je počeo da se menja i sada se prepoznaje važna uloga koju porodica ima u procesu lečenja.

Zakažite sastanak sa doktorom kako biste naučili više o bolesti, lečenju i tome kako vi možete da potpomognete oporavak. Ne plašite se da pitate šta god vas interesuje. Stavite doktoru do znanja da li imate odobrenje pacijenta da govorite o onome što vas brine. Vi možete biti prvi koji primete rane simptome bolesti kao što su promene u raspoloženju, spavanju, društvenim aktivnostima, koncentraciji, nervozi, itd. Što se ranije otpočne sa lečenjem, to će oporavak biti brži i efikasniji. U stvari, istraživanja govore u prilog ranoj intervenciji i prevenciji bolesti i u smislu celokupnog izlečenja.

Nije to do VAS

Kada su ljudi pogođeni poremećajem raspoloženja, onda se ponšaju kao da preteruju ili 'iskaču' iz svoje normalne ličnosti. Kad su u maničnoj fazi onda mogu previše da troše, da glupo investiraju novac i time izlože porodicu finansijskom riziku, ili učestvuju u indiskretnim seksualnim ispadima, što prouzrokuje gubljene poverenja, bol i neprijatnost. Takođe mogu postati veoma kritični, sarkastični i govoriti stvari koje mogu da zabole.

Pokušajte da zapamtite da je to posledica bolesti, a ne njihov nameran čin. Iako teško, nemojte da pripisujete njegovoj/njenoj ličnosti komentre koje daje tokom bolesne faze. Ipak, važno je da kad epizoda bolesti prođe razgovarate o tome kako je njihovo ponašanje uticalo na vas. Iako ponašanje obolelog ne mora da bude namerno, ipak može da povredi. Otvaranje komunikacije i vraćanje poverenja može da potraje izvesno vreme. Ako imate problema u održavanju takvog odnosa, potražite podršku profesionalnih radnika.

Isplanirane strategije za smanjenje rizika

Ljudi sa bipolarnim poremećajem u toku manične epizode mogu se ponašati tako da zaista ugrožavaju svoju finansijsku i ličnu sigurnost. Važno je zato unapred planirati kako bi se rizik umanjio. Na primer, sa nekim ko previše troši tokom manične faze treba unapred pregovarati o dozvoli da se zadrži njegov novac, da se uzmu ključevi od kola i da se postigne dogovor da se odvede u bolnicu. U slučaju da treba da se potpiše neki ugovor ili kupuje važna stvar, potražite savet pravnika o strategijama kako da se izbegne rizik.

U depresivnoj fazi, pak donošenje važnih odluka (u poslu, finansijama) može da se izbegava, što isto može da ima ozbiljne posledice. Iako je pitanje osetljivo, razmislite o ovlašćivanju nekoga za donošenje odluka umesto vašeg ugroženog člana porodice u toku trajanja bolesti. Popričajte sa pravnikom o ovoj mogućnosti. Ako osoba pogođena poremećajem raspoloženja ima svoj privatan posao, razmislite o konstituisanju 'saveta' od poverenja koji može biti vodič i potpora poslu u periodu kad je rezonovanje pacijenta ugroženo bolešću. Po pitanju starateljstva treba pronaći najbolji kompromis između stručnih, etičkih i emotivnih aspekata problema, a to je, najčešće, vrlo delikatan zadatak.

Kad se obolela osoba dobro oseća, pregovarajte s njom o tome kako bi ona volela da vi reagujete kada se simptomi bolesti pojave. Rasuđivanje može biti znatno oštećeno u kontekstu bolesti, naročito sa manijom. Unapred dobijena potvrda da u slučaju pogoršanja možete da kontaktirate njegovog/njenog doktora može da smanji osećaj 'mešanja' koji vaša zabrinutost često izaziva kod ugroženoga.

Budite strpljivi! Prihvatanje dijagnoze je proces

Dobijanje dijagnoze depresije ili bipolarnog poremećaja je veoma traumatično iskustvo za većinu. Osećaj ambivalencije prema terapiji ili poricanje dijagnoze je veoma česta reakcija. Mnogo ljudi ne veruje u svoju dijagnozu; prekinu terapiju samo da bi otkrili da se simptomi potpuno vraćaju. Na žalost, vraćanje simptoma ne mora da se dogodi neposredno po prekidu terapije tako da napuštanje terapije i vraćanje simptoma ne moraju da izgledaju povezano. Vremenom, ljudi nauče kroz sopstveno iskustvo da je terapija važna i da je njihova bolest stvarna. Dopustiti im da prihvate odgovornost za sopstveno lečenje je od izuzetnog značaja za oporavak na duge staze! Ipak, samo znanje da oni nisu jedini pogođeni ovim problemom može da pomogne. Pokušajte da ne budete ljuti ili nestrpljivi, umesto toga podržite osobu u prihvatanju svoje bolesti.

Oporavak traži vreme

Ako bi nekoga koga volite udario autobus i ako bi bio imoblisan u koritu, vi ne biste očekivali od njega da ustane iz kreveta, da zahvali sudbini, da navuče čarape i ode na posao. Ozbiljna epizoda depresije može da bude isto tako parališuća. Treba vremena za oporavak, zato budite strpljivi i pustite da oni sami sebi odrede tempo. Suviše veliki zahtevi, kritički nastrojena komunikacija i nestrpljivost mogu u stvari da uspore oporavak.

Ali, ako se previše čini za ugroženu osobu ili ako su očekivanja od nje suviše mala, to isto može da prouzrokuje njihovo osećanje bezvrednosti i nesposobnosti. Ponašajte se prema svom partneru kao prema odrasloj osobi. Postavite realna očekivanja od njih za deljenje porodičnih obaveza i radite zajedno na postizanju cilja. Poželjno je da se tokom oporavka izbegavaju suviše kritični ili zahtevni ljudi. Ali ostanite u kontaktu sa onima kojima ste bitni. Poznato je da vežba pomaže da se popravi raspoloženje, zato se predlaže svakodnevna zajednička šetnja koja može oboma da pomogne. Počnite sa ponovnim uspostavljanjem dnevnih rituala kao što su lična higijena, pripremanje hrane, zdrava ishrana i vežba. Razbijte velike obeshrabrujuće zadatke u manje i lakše izvodljive. Vaše nežno ohrabrenje i nagrada za uloženi trud ima dugoročne posledice na uspešno lečenje. Uočavajte dobre stvari koje se dešavaju. Budite strpljivi, bolest će proći sa vremenom, negom i terapijom.

Naučite da prepoznate opasnost od samoubistva

Postoji veliki rizik od samoubistva kod ljudi sa depresijom ili bipolarnim poremećajem. Svaku pretnju uzmite veoma ozbiljno. Odmah obavestite doktora. Ako osoba često priča o samoubistvu, ako se oseća bezvredno, oseća krivicu i vidi sebe kao teret ostalima, ako počne da deli svoje omiljene stvari i/ili ima ostvarljiv plan za samoubistvo odmah je odvedite u nadležnu ili dežurnu psihijatrijsku ustanovu.

Paradoksalno, rizik od samoubistva je najveći kada je terapijski tretman već započet i postignuto početno poboljšanje. Ovo može biti zbog toga što osobama u ozbiljnoj depresiji, pre početka terapije, često nedostaje energija, odlučnost i koncentracija da bi sami sebi oduzele život. Sa terapijom dolazi bolji san i više energije. Poslednji simptom depresije koji treba izlečiti često je subjektivno raspoloženje individue. Češće ćete vi videti poboljšanje pre nego što ga ona sama iskusi. Uveravanje da im postaje bolje je važno. Ako se misli o samoubistvu nastave, kratak boravak u bolnici može biti neophodan da bi se pružila dodatna zaštita i prevazišao ovaj prelazni period.

Pazite na sebe

Biti uspešan u brizi o drugima znači naučiti da brinete o samom sebi. Ma koliko to želeli, vi ne možete učiniti da bolest nestane. Isto kao što niste prouzrokovali bolest, tako i vaša podrška sama za sebe nije dovoljna za izlečenje. Tokom perioda bolesti vi ćete možda morati da preuzmete ogroman teret na sebe. Kao dodatak nezi koju dajete, vi ćete možda morati da preuzmete i mnoge obaveze koje je nekada ispunjavao vaš partner ili rođak. Ovakvo stanje može biti teško održivo na duže vreme. Prihvatite da će biti granica u onome što možete ili ne možete da učinite. Potražite pomoć od drugih da biste olakšali svoj teret, spustite svoje kriterijume tokom perioda bolesti i postavite prioritete, a neke zadatke jednostavno zaboravite.

Vaše zdravlje je takođe važno. Potrudite se da ga ne ignorišete time što nećete redovno jesti, vežbati i učiti kako da se opustite. U redu je da kažete 'ne' i da se i dalje bavite svojim interesovanjima i društevnim aktivnostima. Ovo je specijalno važno tokom perioda bolesti. Odmor od pružanja nege će vam dati snagu, dati tačniju perspektivu, i pomoći vam da se ne osećate usamljeno i izolovano. Mislite o pružanju nege kao da trčite 'maraton a ne sprint'. Uspostavljanjem vašeg ritma, imaćete snage koja vam je potrebna tokom važnih perioda krize. Pažljivo razmislite o tome koliko možete da učinite, a gde vam je potrebna pomoć.

Prihvatite svoja osećanja

Prihvatite da će se javiti mnogo pomešanih osećanja vezano za bolest i njen uticaj na vaš život. Jednog dana ćete osećati bes, frustraciju, beznađe, sramotu i krivicu. Drugog ćete biti zadovoljni, ispunjeni i s osećanjem ljubavi. To je normalno. Vaša osećanja mogu da vam pomognu da jasnije uvidite vaše potrebe. Za osećanja koja prođu nezapaženo je verovatnije da će bolno uticati na vas. Ako primetite da češće osećate da je previše, osećate depresiju ili ste previše nervozni, može biti da suviše radite. Ako uvidite da koristite alkohol i droge da biste se nosili sa situacijom potražite profesionalnu pomoć, samo za vas! To će vam pomoći da dobijete podršku i oformite stav za snalaženje u vašem izmenjenom životu.

Podelite brigu i negu

Briga o nekome ko je u depresiji može da bude ogroman teret. Zato je važno razmisliti o načinima da se proširi krug podrške i da se razgovara sa porodicom i prijateljima o strategijama za podelu nege. Kada neko koga znate preživi srčani udar prva reakcija je da se požuri da se pozdravi, pozove ta osoba ili poseti u bolnici sa cvećem i poklonima. Na žalost, kada je bolest poremećaj raspoloženja, porodica i prijatelji se obično povuku i ne znaju šta da kažu ili urade. Sramota od mentalnog poremećaja u porodici ili nelagodnost u društvu ostalih vodi ljude sa poremećajima raspoloženja i njihove porodice u izolaciju.

Vi možete igrati korisnu ulogu u ohrabrivanju porodice i prijatelja da ostanu uključeni. Pomozite im da shvate šta se dešava tako što ćete im objasniti kakva je bolest u pitanju i kako se ona leči. Ohrabrite ih za kratke i česte kontakte. Ovo pomaže ljudima kada su bolesni da shvate da su voljeni, da nekome znače i da su prihvaćeni od onih koji su za njih važni. Kada pitaju kako mogu da pomognu? Dajte im neke praktične sugestije kao čuvanje dece da biste se vi malo odmorili, da ponekad donesu ponešto za jelo, ili da odete zajedno u bioskop. Traženje pomoći nije znak slabosti, već naprotiv, znak snage. Uključivanje drugih u pružanje nege gradi važnu mrežu podrške koja je značajna kako za vas, tako i za one koje volite i kojima pružate negu.

Iskoristite grupe za podršku

Izuzetno je korisno sresti se sa ljudima koji shvataju koliko je dubok i težak put kojim prolazite. Oni vam daju šansu da podelite svoja osećanja i iskustva bez straha da ćete biti osuđivani i daju vam šansu da otkrijete da 'niste sami'. Grupe za samopomoć takođe predstavljaju dobar put da se nauči o poremećajima raspoloženja, da se nauče strategije za snalaženje s bolešću i nošenje sa njenim posledicama. U okviru grupa često se dele praktične informacije i izvori za pomoć.

Droge i alkohol mogu da budu ozbiljan problem

Postoji veza između zloupotrebe alkohola, droga i lekova i nelečenog bipolarnog poremećaja. Alkohol i mnoge droge su depresori centralnog nervnog sistema i mogu da dovedu do razvoja mentalnog poremećaja. Za neke ljude alkohol i droge predstavljaju pokušaj da sami sebe 'leče', da olakšaju neprijatnost ili depresiju ili da potraže još veće uzlete u maničnoj fazi. Šta god da je razlog alkohol, droge i manična depresija nikako ne idu dobro zajedno. U svetu psihijatrije ovo je poznato kao "komorbiditet" i komplikuje kako uspostavljanje prave dijagnoze, tako i uspostavljanje pravilne terapije. Danas postoji veća svest o tome da treba tretirati i lečiti oba poremećaja radi poboljšanja kvaliteta života.

Nasilje može biti stvarno

Istraživanja pokazuju da nasilno ponašanje nije češće kod ljudi sa mentalnim oboljenjima nego kod ostalog stanovništva. Ljutih ljudi ima svuda. Neki od tih besnih ljudi mogu imati neki mentalni poremećaj. Kako bilo, kod osoba koje su sklone nasilju prisustvo mentalnog poremećaja može da poveća verovatnoću da oni učine nešto vođeni ovim negativnim i agresivnim impulsima. Ovo je naročito tačno ako su alkohol i droge deo problema. Kod depresije i manične depresije u njihovoj najtežoj formi može se desiti da osoba iskusi psihozu sa bizarnim halucinacijama i uznemiravajućim sumanutim idejama (deluzijama). Paranoja može da učini da osoba bude ubeđena da ostali žele da je povrede i zato može preduzeti akcije da se zaštiti. Ne postoji način da se ona ubedi da to nije tako. Ako prete - uzmite njihove pretnje ozbiljno! Ono što im je potrebno je terapija i može biti potrebno da preduzmete akciju da bi oni dobili terapiju koja im je potrebna.

Ako neko koga poznajete pati od depresije ili manične depresije i počne da se ponaša preteće ili agresivno, važno je da preduzmete hitnu akciju da se zaštitite i obezbedite tretman za tu osobu. U redu je da pozovete policiju. Postoje specijalni zakoni koji dozvoljavaju policiji da odvede osobu u bolnicu na pregled i tretman protiv njihove volje ako postoji dokaz da su mentalno poremećene i da predstavljaju opastnost po sebe ili druge. Ovo može izgledati kao izdajstvo, ali to nije. Kad je neko bolestan onda su njegov razum i rasuđivanje narušeni. Pozovite lekara, telefon za pomoć ili medicinsku ustanovu da biste saznali koje su vam opcije.

Ne dozvolite da bolest upravlja vašim životom

Važno je vratiti osećaj 'normalnosti' u vaš zajednički život. Svako neraspoloženje ne znači da se depresija vraća, a sreća i uzbuđenje ne vode uvek maniji. Ne treba se plašiti jakih osećanja. Potrudite se da ponovo radite ono što vas zabavlja. Uzmite odmor. Proslavljajte sa svojim prijateljima i porodicom. Oporavak od bolesti koje promene život često vodi dubljem razumevanju i većem poštovanju vrednosti samog života i to može biti 'poklon' koji vam je bolest dala.

Povelja prava davaoca nege

ˇ Imate pravo da se brinete o sebi. To ne znači biti sebičan. To vas čini sposobnijim da bolje brinete o oboleloj osobi.

ˇ Imate pravo da tražite pomoć od drugih iako se možda vaši rođaci bune. Prepoznajte granice svoje izdržljivosti i snage.

ˇ Imate pravo da imate strane svoga života koje ne uključuju osobu o kojoj brinete, isto kao kad bi ta osoba bila zdrava. Shvatite da radite sve što razumno možete za tu osobu i da imate pravo da činite neke stvari samo za sebe.

ˇ Imate pravo da se razbesnite, da budete depresivni, da povremeno izražavate takva i ostala teška osećanja.

ˇ Imate pravo da odbijete pokušaje od strane osobe koju volite (koji su ili svesni ili nesvesni) da manipuliše vama kroz krivicu i/ili depresiju.

ˇ Imate pravo da primate saosećanje, osećanja, oproštaj i prihvatanje za ono što radite za osobu koju volite sve dok nudite isto za uzvrat.

ˇ Imate pravo da budete ponosni na ono što postižete i da aplaudirate sebi na hrabrosti koja je nekad potrebna da bi se zadovoljile potrebe osobe koju negujete.

ˇ Imate pravo da zaštitite svoju ličnost i pravo da živite svoj život koji ćete nastaviti onda kada osobi koju volite više neće biti potrebna vaša neprestana pomoć.

ˇ Dok se traže novi načini da se pomogne osobama sa mentalnim poremećajima, imate pravo da isto tako zahtevate da se traže novi načini da se pomogne onima koji im pružaju neposrednu negu i podršku.

Karen Largent

Objavljeno: 1. jula 1999.