 |
ŠTA
JE TO AFEKTIVNI BIPOLARNI POREMEĆAJ?
Svi mi smo ponekad uzbuđeni zbog novih
ideja, strasno težimo svojim ciljevima, želimo da se zabavljamo s prijateljima
i da potpuno uživamo u životu. Ima i perioda kada smo tužni, kada se
povlačimo u usamljeno razmišljanje. Kod ljudi sa afektivnim bipolarnim
poremećajem ova osećanja mogu da budu vratolomna vožnja sa divljim
usponima i razarajućim padovima.
Kao i depresija, bipolarni poremećaj može
biti različitog stepena težine. U svojoj blažoj formi bipolarni poremećaj
se naziva 'hipo manija'. Kada simptomi postanu srednje težine ili teški i kad
počnu negativno da utiču na sposobnost funkcionisanja osobe, onda
govorimo o maničnoj depresiji ili afektivnom bipolarnom poremećaju.
Bipolarni poremećaj je potencijalno ozbiljna,
onesposobljavajuća bolest, koja utiče na to kako se osećate,
razmišljate, i na kraju kako se ponašate. Simptomi mogu da budu jako izraženi i
mogu značajno da utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje
pojedinca. Bipolarni poremećaj je razarajuća bolest koja se teško
može prevazići bez medicinskog tretmana. Nelečena bolest može
potrajati nedeljama, mesecima ili čak godinama, i razarajuće uticati
na poslovne ili privatne odnose. Za neke, periodi između epizoda bolesti
mogu da budu normalni i produktivni. Ipak, istraživanja pokazuju da će,
ako se bolest ne leči, učestalost i težina ovih stanja vremenom
rasti.
Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja
epizoda su različiti i jedinstveni. Kod nekih ljudi izraženo je pravilo
pojavljivanja zavisno od godišnjeg doba, kod nekih je broj maničnih
epizoda veći od broja depresivnih, a kod nekoga epizoda se ponavlja svakih
par godina. Razumevanje pravila po kome
se bolest ponavlja pomoćiće vam da je predvidite i lakše
kontrolišete.
Lek za bipolarni poremećaj ne postoji. Ipak,
sa preciznom dijagnozom, odgovarajućom terapijom lekovima, podrškom i
razumevanjem znakova i simptoma bolesti, možete da naučite kako da
preduzmete mere za njihovo korigovanje, kako da ih uspešno kontrolišete i živite
produktivano sa svojom bolešću.
UOBIČAJENI
SIMPTOMI I ZNACI POREMEĆAJA
Svako ko boluje od bipolarnog poremećaja
doživljava ga na sopstven i jedinstven način. Ipak, navedeni znaci i
simptomi su najčešće bili prijavljivani od strane pogođenih i
zbog toga se koriste u dijagnosticiranju bipolarnog afektivnog poremećaja.
Manična
faza
Rana faza (hipo manija) obično počinje
pojačanim osećajem zadovoljstva, samopouzdanja, društvenosti,
kreativnosti i energije. U ovoj fazi ljudi sa bipolarnim poremećajem su
vrlo produktivni na poslu, kreativni, socijalno privlačni i zabavni za
društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti mnogi ne žele da potraže
lekarsku pomoć.
Na žalost, ova faza brzo može da eskalira u
razbuktalu maniju. Tokom sledeće faze ljudi pretežno postaju
euforični, uvek previše energični i negiraju da nešto sa njima nije u
redu. Loše rasuđuju, impulsivno se ponašaju, postaju besni, razdražljivi i
svadljivi ako im se neko suprotstavi. Drugi, koji ih poznaju, videće da
njihovo ponašanje ne odgovara njihovom karakteru.
Da bi se dijagnosticirala manična epizoda,
najmanje četri i više od sledećih simptoma moraju biti izraženi tokom
najmanje nedelju dana, i to do tačke kad negativno utiču na
svakodnevni život:
ˇ
Osoba vrlo malo ili uopšte ne spava, a i pored toga ima
ogromnu energiju i snagu;
ˇ
Govori toliko brzo da drugi ne mogu da isprate njeno
razmišljanje;
ˇ
Misli se toliko brzo smenjuju da to otežava koncentraciju
i pamćenje ideja;
ˇ
Lako im se ometa koncentracija skakanjem misli sa jedne
ideje na drugu;
ˇ
Preterano su pokretni, što je uočljivo i ljudima oko
njih;
ˇ
Pokazuju prenaglašeno osećanje velike snage,
veličine i naročite važnosti;
ˇ
Pojačano upražnjavanje aktivnosti koje donose
zadovoljstvo. Nestrpljivo delovanje bez razmišljanja o posledicama - kao na primer
- trošenje novca preko svojih mogućnosti, neadekvatne i indiskretne
seksualne aktivnosti, povlačenje budalastih koraka u poslu.
ˇ
U svojoj najtežoj formi kod manije se može pojaviti i
gubljenje smisla za realnost sa psihotičnim simptomima kao što su slušanje
ili viđenje stvari koje u realnosti ne postoje (halucinacije) ili
javljanje fiksiranih neosnovanih verovanja da je osoba Mesija ili da je
obdarena nadljudskim moćima (sumanute ideje).
Depresivna
faza
"Koj bi gori, sad je doli"... i bez
medicinske pomoći. Manična faza obično rezultira potpunim
fizičkim i emocionalnim kolapsom u obliku bolne depresije koja obično
sledi. U fazi depresije, znaci i simptomi traju više od dve nedelje, većim
delom vremena i smanjuju mogućnost normalnog funkcionisanja. Oni
uključuju:
ˇ
Uporno osećanje tuge, uznemirenosti, krivice i
beznađa;
ˇ
Gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije donosile
zadovoljstvo;
ˇ
Smetnje u spavanju sa iscepkanim snom ili preteranim
spavanjem;
ˇ
Promene u apetitu, gubitak težine ili gojenje;
ˇ
Hronični umor i nezainteresovanost;
ˇ
Problemi s pamćenjem, koncentracijom i oranizovanjem
misli;
ˇ
Brojne fizičke smetnje i bolovi u telu bez nekog
vidljivog razloga;
ˇ
Misli o bezvrednosti i samoubistvu koje se ponavljaju.
Kombinovano
stanje
Neki ljudi doživljavanju i manične i
depresivne simptome u isto vreme, ili se oni smenjuju tokom dana. U jednom
trenutku, puni ste energije i optimizma, a u sledećem ste bačeni u
beznađe i očaj.
ŠTA
JE UZROK AFEKTIVNOM BIPOLARNOM POREMEĆAJU?
Niko nije sasvim siguran šta to prouzrokuje
bipolarni poremećaj ili maničnu depresiju. Ona nije posledica lošeg
vaspitanja ili posedica poremećaja ličnosti, moralne slabosti ili
lošeg karaktera. Ima snažnih pokazatelja da, zato što se bipolarni
poremećaj javlja i provlači kroz generacije porodica, ima genetsku
osnovu. Kod osoba sa maničnom depresijom, otkriveno je da u 60 %
slučajeva, u porodici je već postojao ovaj poremećaj. U
istraživanjima je izdvojeno nekoliko specifičnih gena koji mogu biti
odgovorni za regulaciju neurotransmitera. Ovo će potencijalno unaprediti
lečenje i mogućnost oporavka.
Kao kod mnogih drugih bolesti (npr. bolesti
srca), jedna teorija kaže da kod osoba koje su genetski 'osetljive' ova bolest
se može ispoljiti tokom stresnih perioda. Mozak ljudi sa bipolarnim
poremećajem je izgleda osetljiviji na emocionalni ili fizički stres i
ima smetnje u prenošenju nervnih impulsa koji normalno vraćaju mir i
spokoj. Kroz osetljivu igru neuro-hemijskih supstanci u mozgu, mi regulišemo
svoje raspoloženje, spavanje i apetit. Nedostatak sna, raskidanje važnih veza i
odnosa, promene u ustaljenom načinu života (čak i pozitivne, kao na
primer polazak na fakultet) ili preterana stimulacija, mogu da prouzrokuju
hemijski disbalans koji onda inicira maničnu epizodu.
Lečenje na duge staze, za bipolarni
poremećaj znači pre svega uzimanje lekova za povraćaj normalih
funkcija mozga i prihvatanje novih navika da bi se obezbedio zdrav životni
stil.
KO I
KAKO RAZVIJA BIPOLARNI POREMEĆAJ?
Za razliku od depresije, bipolarni poremećaj
je jednako zastupljen i kod žena i kod muškaraca. Procenjeno je da 1-2 %
odraslih biva pogođeno ovim poremećajem.
Bipolarni poremećaj se javlja obično u
ranoj adolescenciji i do ranih 30-ih godina, iako će i mali broj dece
razviti ovaj poremećaj. Shodno tome, znaci i simptomi pojačane
energije, seksualne aktivnosti ili razdražljivosti mogu biti zamenjeni
pubertetskim buntom ili adolescentskim besom i zbog toga dovesti do ne
postavljanja dijagnoze. Česta je pojava da ljudi sa ovim poremećajem
posete 3 doktora i da im treba 8 godina pre nego što utvrde pravu dijagnozu.
Uzimajući u obzir visok stepen samoubistava u ovoj grupi, ne postavljanje
dijagnoze ima veoma teške posledice.
Ako se ovaj poremećaj javi kasnije (posle
50. godine) onda je mnogo verovatnije da je prouzrokovan zloupotrebom alkohola,
droga, steroida ili lekova, ili je znak neke druge bolesti kao što su sistemske
bolesti vezivnog tkiva ili poremećaji funkcija endokrinih žlezda.
KAKO
SE USPOSTAVLJA DIJAGNOZA BIPOLARNOG POREMEĆAJA?
Mnogi ljudi sa maničnom depresijom
izveštavaju da su znali da 'nešto nije u redu' mnogo pre nego što su potražili
pomoć. Često prijatelji i porodica utiču na osobu da potraži
pomoć zbog toga što su zabrinuti zbog njenog promenljivog ponašanja. Ljudi
retko traže pomoć kada su u maničnoj fazi zbog toga što im je
zabavna, iako porodica i prijatelji mogu da ne dele sa njima to mišljenje.
Depresivna faza je nasuprot tome emocionalno
bolna i ljudi će potražiti pomoć kod lekara. Ovo može da dovede do
pogrešne dijagnoze unipolarne depresije. Korišćenje antidepresiva može da
prouzrokuje javljanje manične epizode, koje onda uvek ukazuje na
postojanje 'bipolarnog' poremećaja.
Kao i kod depresije, ne postoji laboratorijski
test, rendgenski snimak ili snimak mozga koji može da identifikuje
poremećaj. Umesto toga, pažljivo se ispituje istorijat bolesti, razgovara
se sa osobom kako bi se identifikovali znaci, simptomi i pravilo njihovih
ponavljanja, i tako se dolazi do dijagnoze. Važno je da se bude iscrpan i
iskren u davanju informacija lekaru da bi mu se pomoglo u uspostavljanju
dijagnoze. Priznavanje seksualnih indiskretnosti, glupih izbora u poslu,
zloupotreba droga kao što je kokain, može da budu neprijatno ali je važno za
uspostavljanje dijagnoze. Često se i porodica uključuje da bi se
tačno shvatilo šta je po sredi i šta se dešava.
Doktor će pitati o pojavi bolesti u
porodici, uključujući i alkoholizam i samoubistvo kako bi bolje
ustanovio dijagnozu. Detaljan medicinski pregled bi trebalo da se obavi da bi
se isljučile svi drugi medicinski problemi koji mogu biti uzrok, kao na
primer poremećaji endokrinih žlezda. Korišćenje nekih lekova koji se
koriste za lečenje depresije, anksioznost ili Parkinsonova bolest, ili
nedostatak vitamina B12 takođe mogu da utiču na menjanje raspoloženja.
Ovo je naročito važno ako se bolest pojavi kasno (nakon 40. godine).
U dijagnozi se često greši. Zbog toga što se
mogu pojaviti psihotični simptomi, i zbog toga što se tek u ovoj fazi
bolesnik obrati za pomoć, često se dijagnosticira shizofrenija ili
shizoafektivni poremećaj. Druge dijagnoze uključuju nedostatak
pažnje/hiperkinetički poremećaj ili granični poremećaj
ličnosti. Tačna dijagnoza je neophodna za efikasno lečenje zbog
toga što je pristup lečenju ove bolesti drugačiji od pristupa
lečenju shizofrenije ili unipolarnog poremećaja. U stvari, najnovija
istraživanja sugerišu da lečenje antidepresivima može čak i da
pogorša simptome bipolarnog poremećaja.
KAKAV
JE TRETMAN ZA BIPOLARNI POREMEĆAJ?
Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja
je korišćenje lekova (medikamenata) kako bi se povratilo i stabilizovalo
normalno raspoloženje i funkcionisanje. Dodatno, psihoterapija, edukacija
pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima
takođe mogu doprineti lečenju.
Odlazak u bolnicu takođe treba razmotriti
kada je vaša trpnja velika.
Lekovi
Broj lekova koji se koriste u terapiji za
bipolarni poremećaj ponekad može da izgleda prevelik. Važno je
kontrolisati određene simptome a različiti lekovi se koriste za
lečenje ključnih simptoma bolesti. Lekovi takođe obezbeđuju
stabilizaciju raspoloženja.
Može biti potrebno uzimati lekove nekoliko
nedelja pre nego što oni postignu svoj puni efekat. Neki neželjeni efekti mogu
da smetaju, ali nisu opasni (sušenje usta), drugi su veoma ozbiljni i ukazuju
na to da treba promeniti terapiju (promene u krvnom pritisku). Razgovarajte sa
svojim doktorom o lekovima. Razvijte dobru, kooperativnu, voljnu vezu sa svojim
doktorom jer je takva veza od esencijalnog značaja za vaše lečenje.
Za neke lekove je potrebno detaljno praćenje, pa će vaš doktor
izvršiti laboratorijske analize pre nego što se otpočne sa terapijom, da
bi imao osnove za praćenje toka lečenja.
Stabilizatori
raspoloženja (psihostabilizatori)
Mnogi ljudi će dobiti lek za stabilizaciju raspoloženja
koji će predstavljati dobar osnov za prevenciju depresije i koji će
ograničiti 'uzlete' kod manije.
Antidepresivi
Nekad će lekar koristiti antidepresante za
lečenje srednje teških ili teških simptoma depresije u bipolarnom
poremećaju, ali ovo treba raditi s pažnjom jer postoji rizik od javljanja
manične faze, a neka istraživanja pokazuju da antidepresivi mogu da dovedu
i do pojave rapidnog cikličnog poremećaja.
Antipsihotici
Antipsihotici se koriste kada simptomi psihoze
(halucinacijie i sumanute ideje) a čine deo bipolarnog poremećaja.
Anksiolitici
Benzodijazepini/anksiolitici mogu biti vrlo
efikasni tokom hipomaničnih i maničnih epizoda u otklanjanju
uznemirenosti.
Hospitalizacija
Bolničko lečenje može biti potrebno da
bi se odredili lekovi, u slučajevima kada je rizik od samoubistva veliki i
da bi vas zaštitio od potencijalnih posledica poremećenog
rasuđivanja.
Psihoterapija
Prihvatanje dijagnoze biporalnog poremećaja
kao stanja koji će trajati celog života predstavlja veliki izazov. Podrška
će vam pomoći da se prilagodite i da naučite da identifikujete
rane znake bolesti, ono što izaziva ispoljavanje bolesti i pravila koja će
vam pomoći da preduzmete preventivne korake i akcije za korigovanje
simptoma. Učenje o prirodi poremećaja pomoćiće vam da
shvatite zašto morate da nastavite sa uzimanjem lekova tokom dužeg niza godina.
Psihoterapija će vam takođe pomoći da poboljšate svoje
strategije za borbu protiv stresa i da kreirate sigurnu, pomažuću okolinu
sa kojom ćete deliti strahove i nadanja.
Pomoć
ljudi sa sličim problemima i samopomoć
Učenje o vašem poremećaju i traženje
informacija i podrške o tome kako se nositi sa poremećajem raspoloženja je
prepoznato kao činilac sa pozitivnim uticajem na oporavak i prevenciju
ponavljanja novih epizoda.
Porodična/bračna
terapija
Porodice su često jako pogođene prisustvom bipolarnog poremećaja. Osećanja krivice, otpora, ljutnje i frustracije su uobičajena. Zbog promena u ponašanju kod obolelih kao što su indiskrecije u seksualnom ponašanju, neumereno trošenje, budalaste odluke u poslu, bezbednost porodice može biti ugrožena. Porodicama je potrebna pomoć i zbog toga da bi naučile kako da budu podrška osobi sa poremećajem. Mnogi brakovi se razilaze zbog bipolarnog poremećaja i zbog toga je podrška porodicama takođe važna.